Изложбом и музичко-сценским програмом обележен јубилеј поводом стогодишњице рођења песника!
Брижно именован јубилеј „Чачак у оку Душка Радовића” окупио је у уторак, 13. децембра у Основној школи „Филип Филиповић” директора школе Славицу Лужанин, ученике, наставнике и родитеље око песника који је пореклом Чачанин. Учесници у програму били су ученици другог, трећег, четвртог, петог и шестог разреда. Организатори програма били су професори српског језика и књижевности Јована Топаловић, Чедомир Сандић и Милица Матовић. Текст сценарија писала је проф. Милица Матовић, а хорско извођење песама је вођено диригентском палицом Сање Азањац Шишовић, професора музичке културе.
Аутопортрет, казивање о себи из перспективе Душана Радовића публици је уприличио Стефан Турунташ, ученик 6. разреда. Млади песник Радовић је кроз дијалог са Чачанима школарцима одгонетнуо везу са Чачком, са просветарским коренима Радовића. Школарци Чачани су песнику постављали питања о данима проведеним у Чачку који је оставио печат на његово детињство. Изречено је дечије виђење школских мука и очекивања чачанске просветарске породице, а наведене улоге имали су Анастасиа Крупниковић, Јана Никитовић и Антоније Раичић, ученици старијих разреда. Радовићеви саговорници су посведочили и импресије Бранка Ћопића које су синхроно заједно изрекли „Сваки Душан јесте вредан, ал' Радовић само један!” Наведена стихована тврдња у уводном делу је била увертира за Радовићеву „Песму о Душанима” које су изражајно наизменично казивале Магдалена Матовић и Соња Ђуновић, ученице 2. разреда. Духовити дијалози крај Радовићевог радног стола смислено су прекидали лирски пасажи, рецитације песама чији је творац Душко Радовић. Радовићеви саговорници су посведочили и импресије Бранка Ћопића о песнику које су синхроно изрекли: „Сваки Душан јесте вредан, ал' Радовић само један!” Казивање песме „Да ли ми верујете” публици је даровала Лена Јовановић, ученица 4. разреда подсетивши на детињство које је било врцаво и невероватно као Радовићево, што је песник и сам потврдио поменутом песмом.
Поносно поменувши да је син Угљеше Радовића и синовац Маргите Радовић, некадашње директорке Гимназије у Чачку, млади Душко је приповедао и о стасавању у свету у којем је на једној страни био недостижан Чачак којем се дивио, а са друге стране Ниш и Суботица у којима се школовао и живео. Песник и уредник радио-емисија је сам надахнуто најавио изложбу радова ученика управо о делима Душка Радовића.
Позив на крилима Радовићеве песме „Зовемо децу целога света” упутио је Алекса Стаменић, ученик 4. разреда, а поменути позив био је проглас о изложби која је здружила јесење лишће и литерарне и ликовне радове ученика 5. и 6. разреда Основне школе „Филип Филиповић”. Изложба која је отворена сачињена је од стваралачких задатака о Радовићевим драмама и песмама за децу. 
 
слике са дешавања...