„Цела Јевропа башта је мени,
По којој се безбрижно шетам;
Лондон и Берлин, Париз чувени,
Пролазим редом, улице чепам.”
Да је скоро три процента од укупног броја језика на свету значајна цифра, сведочи 26. септембар као датум којим се слави Европски дан језика. Породица европских језика у коју је похрањено две стотине и двадесет језика чини интегрални део светске културне баштине.
Значај дана у којем се велича податак да је српски језик лична карта српског народа, једног народа европског континента, огледа се у непрестаном опомињању на језик као откуцај срца једне нације. Очувати језик као део културне баштине једног народа значи очувати нацију која је делић европске нације. Неговати свој језик кроз очување српских речи, али и уважавати речи које су позајмљене из других језика значи опстајати у средини која је и део Европе.
Како је култура вишеслојни појам, тако је европска култура кроз језике, заправо, комуникација између уметности, друштва, традиција, дакле, међу свим људским делатностима. Претходно су потврдили и ученици основних школа широм Моравичког округа, а традиционално у Основној школи „Филип Филиповић” овај дан у свакој школској години испуњен је различитим садржајима. Европски дан језика ученици осмог разреда са својим наставницима српског језика, немачког и енглеског језика обележили су Јавним часом „Музика и књижевност спајају народе”. Брижно именован час садржао је корелацију између музике и књижевности унутар сваког језика, али и корелацију међу језицима, дакле, везу између српског језика са осталим језицима унутар Европе. Одгонетнуто је порекло многих српских песама које у својој музичкој интерпретацији имају поштоваоце међу многим европским језицима. Наведено је запечаћено податком да је 26. септембар дан рођења славног српског путописца Љубомира Ненадовића који је Европу сматрао својом баштом, како је сам и писао надахнут оним што му је око помогло да забележи.
Баштинити у својој култури печат стваралаштва другог народа, поштовати га, али и истрајно и брижно чувати своје значи неговати вредности нације! Таква нација свој опстанак темељи на језику као хранитељу народа!
Милица Матовић