У бибилиотеци се ради на:

– издавању књига ученицима и наставном особљу свакодневно;

– набавци часописа и књига за попуњавање књижевног фонда;

– организовању сусрета са песницима;

– организовању предавања за ученике о здравим стиловима живота;

– организацији акције „Поклањам књигу библиотеци“ коју су организовали ученици школе;

Слике можете видети овде.

Визија школе

Мисија школе

Тодор Јовашевић     (1957-1959)

Миодраг Радојчић      (1959-1969)

Рајко Стојановић      (1969-1986)

Рајко Митровић    (1986-1987)

в.д. Милена крљанац     (1987)

Томислав Ђурђић    (1987-1993)

Станица Ћировић      (1993-2000)

в.д. Ангелина Косић      (2001-2003)

Милош Ћирковић   (од 2003 – 2013)

СЛАВИЦА ЛУЖАНИН (садашњи директор)

Школа се својим радом и резултатима афирмисала још на самом почетку. Била је организатор, домаћин и учесник бројних такмичења и смотри до савезног нивоа. Добитник је бројних признања, чиме су резултати у васпитно-образовном раду запажени и друштвено верификовани.

Услови рада у школи задовољавају све европске стандарде у погледу простора, стручне заступљености у настави, броја одељења и постигнућа ученика.

Припремна настава за предшколце одвија се од школске 2003/2004. године. Кроз игру и учење у програму “Игром до школе“ наши будући прваци се упознају са школом, учитељицама и прилагођавају се на школски живот.

Прoдужeни бoрaвaк сe oргaнизуje у шкoли, пoчeв oд oктoбрa 2005. гoдинe, зa групу oд 40 учeникa нижих рaзрeдa, a чиjи су рoдитeљи зaинтeрeсoвaни зa oвaj вид aктивнoсти у шкoли.

Када се упутите Лозничким путем мислећи да вас води једино обронцима питоме Јелице наићићете на призор који, можда, нисте очекивали у скрајнутом делу града. Срешћете пријатне људе, самостишане у својој отмености, складно саграђене куће како се шепуре у лепо уређеним двориштима, али и модерно изграђене пословне објекте. Пратећи даље елегантно вијугање пута доћи ћете до средишта саме Лознице, места које је жила куцавица већ читаво столеће за многе генерацијске нараштаје – до Лозничке школе.

Издигла се на сунчаној заравни упретена између мирисних стабала кестена, старих храстова и зелених борова. Око ње се разастрло широко двориште украшено зеленом потком свеже траве и разнобојног цвећа. Стоји тако горда, изван времена, догађаја, људи…и тихо прича неку своју дугу неиспричану причу.

Шапуће о времену упамћеном по тешким искушењима, а онда звонким, раздраганим гласом, о   оном другом, лепшем, које је обележено полетношћу, надом и сваким бољитком. Сећа се како су се смењивале генерације, али и учитељи. Са нескривеним поносом прича како је описменила у својим недрима бројне докторе наука, лекара, професора, занатлија, земљорадника и врхунских стручњака у различитим областима. А онда мало застане, загледа се негде у даљину и са сетом у гласу почне причу о сваком учитељу који је дочекивао и испраћао генерације својих ђака. Открива нам ону њихову нада у срцу, али и скривену стрепњу да неће заборавити ниједну животну поуку, брижљиво бирану, намењену да их као светиљка води кроз дуг и тежак период одрастања.

Тако она прича занесена својом најсветијом мисијом, шири руке да дочека нове генерације. За ту прилику је оденула ново рухо, простране учионице, богату библиотеку, савремено грејање, рачунаре и све што носи ново доба.

Да се на љубав само љубављу одговара потврђују и најмлађе генерације предшколаца. Заједно уз своје старије другове жељно ишчекују да се и пред њима отворе врата раскошне ризнице знања и сваке оплемењене радости коју само школа може да пружи.

Лозничка школа улази у своје друго столеће као осведочени лучоноша знања а њена прича и даље остаје неиспричана, траје и трајаће…

Учитељица   – Драгана Фораи

ФОТОГРАФИЈЕ

Нoвoфoрмирaнa шкoлa пoчeлa je сa рaдoм у прoстoриjaмa дoтaдaшњe Жeнскe гимнaзиje и кoристилa oдрeђeн брoj учиoницa и прoстoриja у призeмљу и нa првoм спрaту. Шкoлa ниje имaлa кaбинeтe, библиoтeку, фискултурну сaлу и кухињу, aли je пoчeлa сa интeнзивним рaдoм и сoлидним нaстaвним кaдрoм пa сe убрзo aфирмисaлa свojим рaдoм у нaстaви и брojним учeничким слoбoдним aктивнoстимa.

Oвa шкoлa при oснивaњу je имaлa 903 учeникa рaспoрeђeних у 25 oдeљeњa сa кojимa je рaдилo 27 нaстaвникa и 7 aдмимистрaтивнo-тeхничких и пoмoћних службeникa.

Првих двадесет пет година рада Школа је простор делила са чачанском Гимназијом, а од 1. септембра 1980. године добија сопствену зграду.

За разлику од скромних услова рада у згради Гимназије, данас школа има 19 учионица у којима се одвија кабинетска настава. Такође располаже са школском библиотеком и читаоницом, спортском салом и уређеним спортским теренима, кухињом са трпезаријим, стоматолошком ординациојом и великим школским двориштем.

Од 1981. године нашој школи је припојена лозничка школа која сада ради са два комбинована издвојена одељења нижих разреда.

Oд 1961-1974. гoдинe при шкoли пoстojaлa су oдeљeњa зa oбрaзoвaњe рeтaрдирaнe дeцe. При школи од 1961. године ради и одељење за децу оштећеног слуха.

Своја прва знања овде су стицале бројне генерације, данас у свету и земљи, познатих и цењених стручњака, спортиста, уметника, културних и јавних личности.